U poslednjoj epizodi prve sezone Klima101 podkasta sa profesorom Vladimirom Đurđevićem razgovaramo o najčešćim mitovima i zabludama o klimatskim promenama.

1. Milankovićevi ciklusi su odgovorni za porast temperature na Zemlji u poslednjih 150 godina 0:00

2. Aktivnost Sunca je porasla u poslednjih 50 godina i to izaziva klimatske promene 09:30

3. Više CO2 u atmosferi je zapravo super vest zato što je CO2 hrana za biljke 14:30

4. Ljudi su toliko mali da nikako ne mogu da utiču klimu cele planete 20:34

5. Vulkani emituju mnogo više CO2 u atmosferu nego ljudi 24:30

6. Cela priča o klimatskim promenama je jedna velika TEORIJA ZAVERE 29:51

U ovoj epizodi dobićete odgovore na sve ove mitove, tako da sledeći put kada uđete u raspravu sa klimatskim skeptikom ili dosadnim ujakom na slavi ne morate da gubite vreme već možete samo da ih uputite na ovu epizodu i posvetite se slavskim kolačima.

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u epizodi ne predstavljaju stav donatora.

Ceo svet trenutno boluje od zavisnsoti od fosilnih goriva. Čitava svetska privreda i praktično sav napredak civilizacije u poslednjih 200 godina napajan je pomoću sagorevanja uglja, nafte i gasa, međutim za to smo platili skupu cenu.

Naši vazduh i voda su zagađeni, a planeta je vać sada toplija za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijski period.

Na svu sreću sada možemo da proizvodimo energiju na mnogo čistiji način nego ranije, a odgovor se nalazi u iskorišćavanju potencijala koji nam daju Sunce i vetar.

Obnovljivi izvori energije doživeli su neverovatan razvoj u poslednjih 20 godina. Oni su prešli put od skupe alternative kojom su se zanimale samo bogate države do apsolutnog mejnstrima, tako da sada praktično sve države na svetu zasnivaju svoju energetsku budućnost na ovim izvorima.

Kakve sve probleme je izazvala stara „Mega energetika”, kako je došlo do neverovatnog uspona obnovljivih izvora, šta nas sve oečkuje u budućnosti na polju energetike i kakve su perspektive Srbije u svemu tome.

Na ove teme razgovarali smo sa Nikolom Rajakovićem, profesorom Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednikom Saveza energetičara i Majom Turković višom potpredsednicom za Evropu u kompaniji Continental Wind Partners.

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u epizodi ne predstavljaju stav donatora.

Nova istraživanja sprovedena među mladim ljudima u zapadnim državama pokazuju da se sve više njih odlučuje za karijeru koja na neki način doprinosi rešavanju problema u životnoj sredini ili borbi protiv klimatskih promena.

Kako je jedna učesnica istraživanja rekla „nema smisla raditi bilo šta drugo”, a ono što je interesantno jeste da se mladi ne odlučuju za ove karijere samo zato što su zabrinuti za sudbinu planete, već i zato što su svesni da će ubuduće od ovih zanimanja moći lepo da se živi, jer će tražnja za održivim rešenjima ubuduće samo rasti.

U petoj epizodi podkasta razgovaramo sa tri mlade žene koje su svoj profesionalni put upravo posvetile rešavanju nekih od najvećih problema današnjice.

Milica Karajović je po završetku Elektrotehničkog fakulteta počela da se bavi solarnom energijom i vodila je projekat za postavljanje u tom trenutku najveće solarne elektrane na krovu u Srbiji.

Tea Danilović studira biologiju, a u slobodno vreme se bavi edukacijom o zaštiti životne sredine. Tea je dugo angažovana oko EkoBloga, a od prošle godine je pokrenula i EkoPod, podkast o zaštiti životne sredine.

Sofija Stefanović je trenutno na doktoratu u Kembridžu gde se bavi istraživanjima primene veštaćke inteligencije u rizicima u životnoj sredini. Tokom svojih studija teorijske fizike se dosta bavila klimatskim aktivizmom i tako je i odlučila da svoje akademsko istraživanje usmeri baš na pitanja klimatskih promena i zaštite životne sredine.

U ovoj epizodi sa našim gošćama razgovaramo o njihovoj motivaciji da se upuste u ove oblasti, njihovom dosadašnjem putu i planovima za budućnost, i nadamo ćemo kroz razgovor sa njima uspeti da motivišemo i ostale da se priključe borbi.

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske u Srbiji.

Teme:
0:00 Uvod
1:18 Milica Karajović
13:12 Tea Danilovic
24:17 Sofija Stefanović
36:01 Poslednje poruke

Veliki projekti pošumljavanja postali su veoma popularni poslednjih godina, kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu, i često se predstavljaju kao glavni alat u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, da li je zaista tako?

U ovoj epizodi razgovaramo o potencijalu pošumljavanja kao glavnog oružja za borbu protiv klimatskih promena, ali i tome šta je sve potrebno da bi se uspešno sproveo jedan projekat pošumljavanja.

Pored toga, pričamo i o stanju šuma u Srbiji i velikom bogatstvu naše zemlje koje se ogleda u preko 70 različitih drvenastih vrsta koje rastu i uspevaju kod nas.

Gosti koji su nam pomogli da rasvetlimo ovu temu su profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, Tijana Ležaić, asistentkinja na Geografskom fakultetu u Beogradu i dr Dejan Stojanović sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu.

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske.

Teme:

0:00 Uvod

1:52 Zašto samo pošumljavanje nije odgovor?

6:40 Kakvi su uslovi potrebni šumama?

10:29 Šume kao izvor CO2

12:49 Projekat „Šume i klima“

16:40 Različiti pristupi pošumljavanju

17:44 Biodiverzitet

18:43 Održiva eksploatacija šume

20:56 Stanje šuma u Srbiji

25:00 Uticaj klimatskih promena na šume

28:34 Kako da pomognemo našim šumama

33:04 Kako upravljati šumama?

37:57 Zaključak

Da li znate da je termin ugljenični otisak zapravo izmislila kompanija Bristish Petroleum za potrebe jedne od svojih marketinških kampanja? Cilj je bio prebaciti odgovornost za klimatske promene na pleća pojedinca, dok se istovremeno kompanija predstavlja kao društveno odgovorna.

Klimatske promene su jedan sveobuhvatan problem i u javnosti se često diskutuje o načinima njegovog rešavanja. Kada posmatramo medije, prostor najviše dobijaju saveti kako da pojedinci smanje sopstveni uticaj na životnu sredinu i klimatske promene, ali pitanje je da li pažnja koja se posvećuje individualnim postupcima odgovara količini promene koju oni mogu da donesu? Ovo posebno važi za države poput Srbije u kojima najveći deo emisija svih nas dolazi od upotrebe energije.

Aktivisti, kompanije, stručnjaci i naučnici se zato često spore oko toga šta je važnije kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena, sistemske promene ili individualne akcije, i to je pitanje na koje ćemo pokušati da damo odgovor u okviru ove epizode.

Zajedno sa gošćama Miljom Vuković koja na društvenim mrežama vodi grupu: „Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Srbija“ i Anđelom Đurašković, osnivačicom preduzeća „Ekokorijen“ razgovaramo o tome kako pojedinac može da napravi razliku, prvo u sopstvenom životu, a nakon toga i u zajednici, ulozi društvenog sistema u ovom pitanju, načinu na koji komuniciramo mere koje treba preduzeti, kao i odnosu individualno vs sistemsko.

Pored njih svoje mišljenje o ovoj temi sa nama je ukratko podelio i profesor Vladimir Đurđević.

Teme:

Uvod 0:00
Zašto samo individualne akcije nisu dovoljne 2:17
Kako je nastala inicijativa Za manje smeća i više sreće 4:52
Građenje zajednice 8:55
Uloga pojedinca u sistemskoj promeni 15:35
Važnost načina komunikacije 21:46
Razlike u pristupu 28:01
Individualna akcije vs sistemske promene 31:37

Planeta se u poslednjih 150 godina zagrejala za oko 1,2 °C. I dok je porast temperature najočigledniji efekat klimatskih promena, zagrevanje naše planete sa sobom nosi i brojne druge posledice.

Topljenje polarnih kapa i glečera, porast nivoa mora, snažnije oluje, češće suše… sve su to stvari koje nas čekaju u budućnosti ukoliko ne zaustavimo emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

Koliko bi planeta još mogla da se zagreje, koliko će porasti nivo mora, da li će ljudska civilizacija moći tome da se prilagodi, kao i kakve posledice već sada osećaju poljoprivrednici u našoj zemlji, pitanja su čiji odgovor ćete dobiti u drugoj epizodi Klima101 podkasta.

Gosti: Profesor Vladimir Đurđević i Aleksandar Luković

0:00 Uvod
1:43 Dosadašnje posledice
7:52 Posledice na poljoprivredu u Srbiji
13:30 Efekti klimatskih promena u Srbiji
16:40 Šta ako se planeta zagreje za 4 °C
24:20 Koliko znači smanjenje zagrevanja na 2 °C
25:56 Da li je profesor optimista?
28:56 Zaključak
30:03 Najava sledeće epizode

Autor: Nemanja Milović
Zvuk: Vladimir Radinović
Uvodna špica: Teodora Tasić

Koreni nauke o klimatskim promenama potiču još iz druge polovine 19. veka kada su Junis Fut i Džon Tindal prvi identifikovali gasove sa efektom staklene bašte i otkrili da je i ugljen-dioksid jedan od njih.

Otprilike sto godina nakon toga, 1965. godine, američki predsednik LIndon Džonson je u jednom izveštaju upozoren od strane naučne zajednice da ljudi svojim delovanjem mogu proizvesti opasne promene u klimi planete.

U ovoj epizodi Klima101 podkasta sa profesorom Vladimirom Đurđevićem razgovaramo o nauci koja stoji iza razumevanja klimatskih promena.

Kako se tačno naša planeta zagreva? Koliko dugo znamo za to? Kako ljudi mogu da poremete celu planetu? I kako naučnici sa velikom preciznošću mogu da predviđaju buduće promene? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćete dobiti odgovor ako poslušate ovu epizodu Klima101 podkasta.

0:00 Uvod

2:13 Efekat staklene bašte

5:53 Razvoj nauke o klimatskim promenama

9:42 Upozorenje američkom predsedniku

11:46 Klimatski alarm

15:02 Ciklus ugljenika

21:32 Klimatski modeli

24:33 Digitalni blizanac Zemlje

29:02 Klimatske promene su sad poznatije, kako se profesor oseća povodom toga

33:02 Najava sledeće epizode

U ovoj epizodi podkasta, sa psihologom Milanom Stanojevićem razgovaramo o tome koliko način na koji komuniciramo klimatske promene javnosti utiče na spremnost ljudi da preduzmu konkretnu akciju kako bi rešili ovaj problem. Kao i kako određene osobine ličnosti utiču na naše stavove i ponašanje u vezi sa klimatskim promenama.

Za najnovije informacije i zanimljivosti o klimatskim promenama, čistim tehnologijama i zaštiti životne sredine posetite klima101.rs

U novoj epizodi Klima101 Podcasta smo o filmu Planet of the Humans razgovarali sa Đorđem Samardžijom.

Novi film Majkla Mura i Džefa Gibsa privukao je veliku pažnju javnosti svojim kritikama obnovljivih izvora energije. I dok autori imaju pravo kada ukazuju da se biomasa ne može smatrati u potpunosti obnovljivim izvorom energije, njihova kritika solarne i energije vetra zasniva sa na netačnim i zastarelim podacima koji gledaoce navode na potpuno pogrešne zaključke.

Đorđe Samardžija – https://www.linkedin.com/in/djordje-samardzija/

Sa Jovanom Rajićem advokatom koji se bori protiv izgradnje mini hidroelektrana i predsednikom upravnog odbora organizacije RERI, razgovarali smo o tome kako da se izborimo za zdravu životnu sredinu.

Jovan je sa nama podelio mnogo zanimljivih informacija, od toga da je zdrava životna sredina naše ustavno pravo, pa sve do konkretnih poteza koje bi trebalo da povučemo ukoliko primetimo da neko krši propise.

—————————————

Jovan je advokat sa sedam godina profesionalnog iskustva. Radio je u vodećim advokatskim kancelarijama u Srbiji, u odeljenjima za nepokretnosti, energetiku i životnu sredinu, gde je zastupao kako domaće klijente, tako i međunarodne korporacije. Radio je na nekim od prvih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji i Crnoj Gori, pre nego što je 2014. godine osnovao sopstvenu kancelariju.

Osnivač je Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i jedan od osnivača Udruženja za pravo energetike Srbije

Sa Aleksandrom Macurom programskim direktorom RES Fondacije razgovarali smo o zagađenju vazduha u našoj zemlji.

Ako vas interesuje kako se tačno meri kvalitet vazduha, koji su glavni izvori zagađenja u Srbiji, kako karantin zbog koronavirusa zaista utiče na zagađenje vazduha širom sveta, kao i na koji način možemo konačno možemo da počnemo da dišemo zdraviji vazduh u našoj zemlji, poslušajte.

klima101.rs

———————

Aleksandar Maura je proramski direktor RES fondacije http://www.resfoundation.org/aleksandar-macura/

Sa profesorom Vladirom Đurđevićem smo razgovarali o tome koliki će uticaj na globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte imati borba protiv koronavirusa, kao i o tome šta se dešava nakon što svet krene da se vraća u normalu.

Da li će mere ekonomske pomoći uzeti u obzir klimu naše planete, kao i kakve se paralele mogu povući između klimatskih promena i virusa SARS-CoV-2, kao i da li možemo iz trenutne situacije izvući neke pouke koje će nam pomoći da zaustavimo porast globalne temperature.

Više o klimatskim promenama možete pročitati na klima101.rs

—————————-

Dr Vladimir Đurđević je zaposlen kao vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, gde je završio osnovne, magistarske i doktorske studije. Spoljni je saradnik Podregionalnog klimatskog centra za Jugoistočnu Evropu (SEEVCCC– Republički hidrometeorološki zavod Srbije) od njegovog osnivanja 2009. godine. Bio je gostujući istraživač u „National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA)“, u Sjedinjenim Američkim Državama; „Centro Euro-Mediterraneo sui Cambiamenti Climatici (CMCC)“ u Italiji; „Instituto Superior Tecnico (IST), Universidade de Lisboa“ u Portugaliji; „Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta“ na Malti. Učestvovao je u više međunarodnih naučnoistraživačkih projekata, a trenutno je rukovodilac grupe sa Fizičkog fakulteta koji je partner u projektu IS-NES3, finansiranog u okviru H2020 programa.

Dobitnik je godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za najproduktivnijeg istraživača, i nagrade Fonda Borivoje Dobrilović Svetske meteorološke organizacije.

Njegova ekspertiza je numeričko modeliranje klime, analiza klimatskih podataka, analiza uticaja klimatskih promena, procena rizika, procena ranjivosti i prilagođavanje na klimatske promene. Pored akadamske karijere održao je i niz javnih predavanja o klimatskim promenama.